I onda je shvatila da nema svrhte zaliti za necim sto nikad nije mogla da ima.Shvatila je ustvari koliko ti ona ne znaci.A, i sam znas da je mogla da ima bilo koga.Volela te je, prijatelju.Ali dzabe, sto bi ona bila bolja prema tebi, ti bii je sve vise terao od sebe.Valjda je to tako u ljudima.Kad imaju nesto ne obracaju paznju na to sve dok to nesto ne izgube.Kazes da te sad boli kad je vidis sa drugim.E, moj prijatelju, nju je deset puta vise bolelo,ali ti nisi nasao nacin da se promenis, tacnije nisi ga ni trazio. A,ona verovala jee u to cuda,da ces se promeniti.Al' ona nije mogla ceka zauvek.Voli te ona jos, ne brini.Cudis sto nece da ti se vrati? I ne treba. Njoj je trebalo dosta vremena da shvati, ali shvatila je.Koliko si je samo odbaciovao od sebe,ponizavao.Necee ona njega nikad voleti kao tebe, vole ce ga, ali ne na takav nacin kao sto je tebe. Ali odluucila je, radije ce patiti nego dozvoliti da opet manipulises sa njom.
-Ali, promenio sam se.
Znam, prijatelju, ali kasno.Stavi se na njeno mesto, i sve ce ti biti jasno. Tako ti je to u zivot, kad ima ne cenis, kad izgubis zelis nazad.Ali tad je vec neko drugi na tvom mestu.
Ne volim ga vise.
Tako mogu lagati ljude koji me ne poznaju.Oni koji me znaju, vide da u sebi placem.Lazan osmeh. Njime uveravam veci njih da sam ga prebolela, da me ne boli kad ga s' drugom vidim.Ali kad padne noc, sustigne me taj lazan osemeh, zamene ga suze. I onda se setim svih trenutka,svih gluposti.Ali surova istina me vraca u realnost.On sad sa drugom pravi nove uspomene, a ja... Ja nisam nastavila dalje.Nije da nisam htela,nisam mogla. Jednostavno ima ga negde u meni.I tako prodje noc,prolivene suze.I opet je jutro, pred ogledalom stvaljdam sminuku, i taj lazni osmeh opet je tu.Valjda to tako mora. Kad nesto izgubis sto si voleo treba vremena da se to zaboravi.
Нема коментара:
Постави коментар